Ti spavas na leđima mazge
redenik bleska u moru peska
kamen kvrca pod kopitom
grlo je suvo i Sunce svrdla
visiš u mraku i vetar ti mrsi
krvlju ulepljenu kosu
Prometej čuči na ramenu
kljuje plave beonjače
sediš u sobi i slusaš
zvuk iz kupatila
gde tvoj otac pere
ogromne kvrgave ruke
i frkće na vodu
što mu pljuska na lice
gledaš u oci zene
koja vrišti pod tobom
u šumi, u oblaku pare
što šišti iz vašeg daha
stenješ od uboda
stotine malih igala
koje štipaju napuklu kičmu
pod teretom vreće
s mirisom kafe i soli
Trgaš zubima vruće meso
vrištiš u pijanom stanju od smrti
od noža
od svetla
od mraka
od sreće
od bola
od sebe
kraj sebe