Krajem sedamdesetih
dvadesetog veka
bilo je u meni
nesto od coveka
Ja sam davno mrtav
jos od onog dana
nas troje u sobi
i moja sahrana
I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi
Ujed za dusu
u grlu knedla
jednom zauvek
bacen sa sedla
Izgleda da sam
uzalud stario
nista od snova
nisam ostvario
I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi
Zivim zbog drugih
meni je svejedno
posle tebe potop
nista nije vredno
Podmuklo zaboli
kao kvarni zubi
istina je da se
samo jednom ljubi
I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi