Stari Bog gvožđe kuje
Čekićem o rudu pa se iskre stvore
Od iskre svetlo, a od svetla vatra
Na nebu počeše zvezde da se roje
Eno Stribog umoran sneva
Snove koje u visine lete
U lovu je on dalekom
Njegov dah sa severnim vetrom peva
Ustao i Vodan iz dubokih jezera
Dok oko njega Vile kolo nose
Svaka od njih-kao potok bistra
Svaka od njih mu je seda vlas kose
Zlatni gromovnik sekirom maše
Seče zеmlju seče kamen
Ognjеnim kočijama on nebom jaše
I stvara svet kroz vatru i plamen
Stari Bog priču piše
A u mislima jedna mora šeta
Smrt samo spava dok život diše
Stotinu zima za stotinu leta